Danas se energija dobija snagom reke, vetra i Sunca. Ipak, jedno rešenje bi moglo da bude još efikasnije. Negde nema reke ili je vetar suviše tih ili je Sunce zaklonjeno. Ali svugde ljudi moraju na „carsku dužnost“.

Ekhard Kraft je docent na građevinskom fakultetu u Vajmaru i radi na neuobičajenom projektu – mobilnom WC-u za izbegličke logore u kome bi se istovremeno dobijao biogas. Prema pravilima Visokog komesarijata UN za izbeglice, trebalo bi da postoji najmanje jedna sanitarna jedinica na pet osoba. Za 25 hiljada ljudi u jednom logoru bilo bi, dakle, potrebno pet hiljada mobilnih WC-a.

„Rado bih povezao uklanjanje fekalija sa dobijanjem biogasa. Zahvaljujući tom gasu porodice bi mogle da kuvaju. U tim logorima je bezbednost veliki problem, tako da bi se biogas mogao iskoristiti i za osvetljenje i time bi se poboljšala bezbednost“, kaže Kraft.

Prema podacima UNHCR u svetu je više od 15 miliona ljudi u izbeglištvu, oko dva i po miliona živi u 300 izbegličkih logora. Posle ishrane osnovni problem u tim logorima je higijena, uklanjanje fekalija i organskih otpadaka. I nema osvetljenja.

„Jedan od mojih studenata je za ‘Lekare bez granica’ radio na granici Sudana i Čada. Kaže da je energija od suštinskog značaja, jer je u roku od nekoliko dana svo drveće i žbunje u okolini bilo posečeno i upotrebljeno kao gorivo za pripremu hrane. Biogas kao izvor energije za kuvanje i osvetljenje bio bi od velike vrednosti“, smatra Kraft. On dodaje da su problem troškovi, ali da je sve pitanje dobre volje: „Pitanje nije da li se isplati ili ne, nego želimo li da pomognemo u takvim oblastima?“.

Avioni bi uskoro mogli da lete samo na biljni pogon, i to dobijen od neiskorišćenih ostataka biljaka. Naučnici iz Kolorada, naime, rade na tome da pokažu kako se može uštedeti mnogo novca koji se troši na proizvodnju skupih visokoenergetskih goriva, tako što će se u buduće ona praviti od obnovljivih biomasa kojih u prirodi ima u velikim količinama.

Butanol ima 30 odsto više energije od iste količine običnog biogoriva kao što je etanol. To je glavni razlog koji privlači kompanije za proizvodnju avionskog goriva koje traže jeftinije i efikasnije načine za dobijanje butanola od obnovljivih izvora energije. Jedna od metoda dobijanja butanola bazirana je na šećeru koji se nalazi u skrobu kukuruza i šećerne trske. Drugi način da se ovo obavi je pomoću celuloze nađene u biljnim stabljikama i strugotinama drveta.

Kako kaže Majkl Kliri, direktor Nacionalnog centra za bioenergiju u Nacionalnoj laboratoriji za obnovljivu energiju, mnogo je lakše napraviti kvasac i bakterije koje će fermentirati, odnosno pretvoriti skrob u butanol, a pošto prirodne celuloze ima u velikim količinama, ovaj sirov materijal je mnogo isplativiji za proizvodnju biogoriva.

Godine 2005. kada je kompanija Gevo pokrenuta, istraživači su objavili da su stvorili vrlo efikasan metod za pretvaranje kukuruza na bazi šećera u butanol tako što su promenili veze enzima u kvascu. Sada su istraživači metodu pretvaranja butanola u kvasac prilagodili tako da može da funkcioniše i na mešovitim šećerima formiranim od celuloze koja se nalazi u biljnim stabljikama. Najveća prednost butanola je to što sadrži više energije i gori efikasnije nego prva generacija biogoriva, odnosno etanol. Drugim rečima, može da izdrži više kilometara po galonu. Takođe, dok etanol može da se spoji s benzinom u ograničenim količinama, kod butanola ograničenje ne postoji jer je on već glavni sastojak benzina. Molekularna struktura butanola dozvoljava mu da bude automatski spreman da se pretvori u hemijski proizvod koji rafinerije prave od naftnih goriva. Takođe, lakše ga je koristiti i prevoziti, što znači da butanol ne upija vodu poput etanola.

Kako objašnjava Piter Mejnfold, koosnivač i direktor kompanije Gevo, cilj im je bio da iz korena promene način na koji se prave biogoriva, kao i da povećaju broj vrsta biogoriva koja je moguće napraviti. Kompanija Gevo je želi da razvije drop-in biogorivo koje može da se koristi direktno, bez menjanja uobičajenog načina snabdevanja benzinom. Kao najveći izazov navode izdvajanje biogoriva iz fermentisanog taloga šećera pre nego što postane toksičan. Ova napredna tehnologija brzo prikuplja biogorivo čim se proizvede, omogućavajući da bude napravljeno u velikim količinama.

Tehnologija kompanije Gevo tek treba da se testira na komercijalnom nivou, a to znači da preostaje da se proveri da li proizvodi kompanije Gevo mogu da se naprave po prodajnoj ceni koja će moći da se takmiči sa cenama etanola i benzina.

Zamislite neki od restorana brze hrane opremljen solarnim parkingom koji će moći potpuno da prestane da koristi strujnu mrežu ili koji je idealno mesto na kojem se napajaju vozila na električni pogon. Dok vlasnici jedu, auto se puni strujom.

Tako bi mogle stvari da izgledaju u bliskoj budućnosti ako se provere i u praksi sprovedu ideje američkog naučnika Skota Brusoa, koji je naumio da neiskorišćene sunčeve zrake koji svakodnevno obasjavaju puteve širom zemlje iskoristi na zanimljiv način. Njegova kompanija „Solarni putevi“, naime, napravila je solarne panele u koje su uključene solarne ćelije i LED svetla i koji mogu da izdrže težinu saobraćaja. Svaki solarni panel na ovakvom autoputu proizvodiće oko 7.600 vati dnevno. Po tom proračunu, put sa četiri trake dužine kilometar i po može da obezbedi struju za 500 domova. "Kada bismo mogli da zamenimo sve puteve u Americi, imali bismo više električne energije nego što sada koristimo kao nacija", kaže Bruso, inženjer elektrotehnike koji je završio prvi prototip solarnog panela u februaru.

Cilj ovog pronalazača je da cena jednog panela bude ispod 10.000 dolara. Iako je to otprilike tri puta skuplje od cene asfalta, ovi paneli će trajati tri puta duže od asfaltnih puteva, koji moraju da se obnavljaju svakih deset godina. Po tom proračunu, cena je skoro ista, ali je ceo projekat isplativiji jer je u pitanju ušteda električne energije.

Ključ komercijalne održivosti je u kvalitetnom staklu panela. Površina puta mora biti teksture koja je odgovarajuća za vuču vozila, mora da ima ugrađene grejače za topljenje snega i leda, kao i da bude u stanju da izdrži dosta godina saobraćaja. Najveći izazov će biti brza traka na autoputu koja će morati da izdrži kad po njoj ide kamion težak 40 tona, možda i sa lancima za sneg. Takođe, put mora sam da se čisti da bi sunčevi zraci mogli da dopru do solarnih panela. Proverava se eksperimentalno hidrofilno staklo koje privlači i zadržava vlagu ili paru iz atmosfere, koristi sunčeve zrake da razloži organsku prljavštinu i kišnicu za njeno spiranje.

Sledeći korak u pravljenju „solarnog puta“ biće prikupljanje sredstava u naredne dve godine. Na kraju tog perioda Bruso se nada da će paneli biti spremni za testiranje na parkinzima, koje on vidi kao savršena mesta za dokazivanje ušteda i prednosti kad je u pitanju prikupljanje električne energije koja bi mogla da napaja preduzeća u blizini. Veliki tržni centri imaju parkinge koji su i do četiri puta veći od samih centara. Kada se to sabere, neverovatno je koliko struje može da se uštedi, čak i ako je parking ispunjen automobilima. Ušteda je i do deset puta veća od količine struje koja se trenutno koristi, a sam Bruso želi da proveri svoje ideje počne na manjim površinama kao što su restorani brze hrane.

Galapagos je poznata grupa ostrva nastala vulkanskom erupcijom na sred okeana. Ostrva su po mnogo čemu poznata i samim tim priznata u svetska čuda, nastala rukom prirode. Jedno od obležja ovog ostrva jesu dugovečne kornjače koje žive i po više od 100 godina kao i mnoge druge zaštićene životinjske vrste. Biolog Darvin je svoju teoriju evolucije bazirao upravo na vrstama koje potiču sa ovog ostrva. Nakon dužeg vremena planira se ulaganje u ova ostrva.

Država Japan je donirala 10 mil. dolara Ekvadoru, kao pomoć razvoja solarne energije na Galapagoskim ostrvima. Projekat ulaganja odobrile su UN za zaštitu svetske baštine kao i Ministarstvo za energetiku države Ekvador, u čijoj su nadležnosti ova ostrva. Dogovor potpisan između Quito kompanije i Međunarodnog sistema za saradnju između kompanija u Japanu pomoći će da se polako uvede "čista energija" sa solarnim sistemom generacije lociranim na Balta ostrvu. Balta ostrvo je jedno od 13 ostrva koje čini Galapagoski arhipelag.

Projekat ima za cilj da ublaži efekte globalnog zagrevanja i smanjenja efekta staklene bašte. Prema Ministarstvu, novac koji je doniran od strane Japana biće upotrebljen za kupovinu opreme, objekata i celokupnog solarnog sistema neophodnog za rad solarne elektrane.

Arhipelag Galapagos je uvršten u svetsku baštinu od strane UNESCOa  već punih trideset godina. Ovo područje je bogato biljnim i životinjskim svetom, kako na kopnu tako i u moru. Ulaganjem u solarnu energiju na ostrvu, kako neki stručnjaci tvrde, pored energije koja će snabdevati ceo region oko ostrva, biće na bolji način zaštićene ugrožene vrste koje potiču sa ovog arhipelaga.