Sada ćemo zaista moći da se osećamo kao da smo u nekom od naučno-fantastičnih filmova. Novi način kontrole televozora mogao bi da izgleda ovako - jednostavnim mahanjem ruku uključujete televizor i birate filmove.

Direktor izraelske kompanije Prajm sens, Ajnon Beraha, kaže da će u bliskoj budućnosti kućni uređaji moći da nas vide i tumače naše pokrete. "Naša tehnologija omogućava potrošačkim uređajima da vide i razumeju svoju okolinu - bilo žive korisnike ili neke objekte. Reč je o digitalizaciji topografije u realnom vremenu", kaže Beraha.

Kompanija Prajm sens stoji iza Majkrosoftove nove, nedavno predstavljene, tehnologije video igrica nazvane Kinekt. U tom sistemu, uređaji prepoznaju pokrete i glasove igrača, koji na taj način kontrolišu akcione i sportske igrice, bez ikakvih konzola, elektronskih štapića ili prostirki. Beraha i njegove kolege kažu da bi nova tehnologija mogla da postane sastavni deo svakog doma u budućnosti.

Vizija jeste da se ova tehnologija ugrađuje u sve kućne uređaje, ne samo u dnevnoj sobi već i u klima uređaje, u osvetljenje, ili u robote koji će čistiti kuće i pri tom izbegavati sudare sa nameštajem. Senzor pokreta zasniva se na korišćenju kamere sa trodimenzionalnom slikom i infracrvenog uređaja koji mogu da identifikuju objekte u neposrednoj blizini. Kad se objekat identifikuje, uređaj se kontroliše unapred zadatim pokretima. "Ovo vam omogućava interakciju na znatno intuitivniji način. Mi nismo rođeni za upotrebu tastatura i miševa, već za prirodne pokrete ruku ili tela. Na ovaj način možemo da kontrolišemo uređaje bez potrebe da bilo šta držimo u ruci", kaže Beraha.

Kompanija Prajm sens kaže da bi televizori i kompjuteri opremljeni ovom vrstom kontrole mogli da se pojave već iduće godine. Međutim, Majkrosoftove igrice tipa Kinekt, biće lansirane već 4. novembra.

Kako bi izbegli ogromne gužve na putevima i uštedeli novac za proširivanje puteva, Kinezi su rešili da naprave nove autobuse za prevoz putnika. Ovi autobusi bi se kretali na sunčevu i električnu energiju i imali bi dva sprata, od kojih bi drugi bio otvoren za prolazak automobila.

Ogroman autobus koji bi se kretao između automobila uštedeo bi milijarde evra za izgradnju novih puteva i vrlo je ekološki isplativ. Predviđa se da će da smanji gužve za 20 do 30 odsto. Inovativni džambo autobus podseća na metro i laku gradsku železnicu. Ovo prevozno sredstvo bilo bi četiri do četiri i po metra visine. Sastojao bi se iz dva sprata, od čega su putnici samo na drugom. Prvi sprat bi, u stvari, predstavljao otvor kroz koji druga vozila treba nesmetano da prolaze. Kretao bi se uz pomoć sunčeve i električne energije i postizao brzinu do 60 kilometara na sat.

Trodimenzionalni brzi autobus bi mogao da prevozi od 1.200 do 1.400 putnika, bez ikakvih problema u saobraćaju. Ovo će biti izvodljivo tako što će se on kretati iznad automobila na visini od dva metra.

Novo vozilo nosi naziv „3D Express Coach“, a razvija ga kineska kompanija „Shenzen Huashi Parking Equipment“. Cena izgradnje ovakvog transportnog vozila i podloge duge 40 kilometara je oko 50 miliona evra, što je samo 10 odsto od troškova za izgradnju metroa.

Najpre će se početi s radovima na konstrukciji podloge za autobus krajem ove godine. Početak podloge, ukupne dužine 185 kilometara, biće u pekinškoj četvrti Mentougou krajem godine.

Način na koji su neuroni povezani mogao bi da pomogne naučnicima da utvrde kako dolazi do njihovog kolektivnog ponašanja. Naime, jedno novo istraživanje pokazalo je da je mozak poput široko povezane mreže veoma slične Internetu što se kosi sa dosadašnjim shvatanjem o strukturi mozga kao hijerarhijski organizovanoj kompaniji.

Nova tehnika praćenja signala u pojedinim delovima mozga pokazala je da postoje veze i između naizgled nepovezanih delova mozga. Istraživanje, objavljeno u časopisu "Proceedings of the National Academy of Sciences", moglo bi da posluži za mapiranje celokupnog nervnog sistema, prenosi BBC. Lari Svanson i Ričard Tomson sa Univerziteta Južne Kalifornije u Los Anđelesu, uspeli su da izoluju mali deo mišjeg mozga u predelu pod nazivom "nucleus accumbens" koji se povezuje sa doživljavanjem zadovoljstva. Njihova tehnika zasniva se na ubrizgavanju u tačno određenim tačkama moždanog tkiva tzv. trejsera, molekula za praćenje koji ne utiču na kretanje signala kroz tkivo, ali se mogu osvetliti i identifikovati pomoću mikroskopa.

Istraživači su istovremeno ubrizgali dva trejsera u udređenu tačku: jedan koji pokazuje gde signali odlaze i drugi koji pokazuje odakle signali dolaze. Ovaj pristup pokazao je četiri nivoa povezivanja. Da mozak ima hijerarhiski organizovanu strukturu poput neke velike kompanije, kao što su neurolozi dugo verovali, dijagrami bi pokazivali prave linije iz nezavisnih delova ka jednom centru za procesuiranje podataka, do "direktora kompanije".

Dvojica američkih naučnika su, međutim, uočila da postoje svojevrsne "petlje" kojima se direktno povezuju delovi mozga za koje se dosad nije znalo da međusobno komuniciraju što više odgovara modelu široke mreže kakav je Internet. Deo mozga koju su istraživači proučavali ukazuje na postojanje mreže kojom su obuhvaćeni delovi koji se povezuju sa stresom, apetitom i depresijom.

Detektor udisaja je aparat koji će pomoći invalidima da vode lakši i kvalitetniji život. Pomoću ovog aparata koji radi tako što pretvara nazalni pritisak u električne signale oboleli od “lokt in” sindroma i potpune paralize moći će da komuniciraju, a paraplegičari da upravljaju invalidskom stolicom.

Tim izraelskih naučnika sačinio je detektor udisaja koji se nosi na spoljnoj strani nosa, a pričvršćen je pomoću gumene cevčice slične onoj koja se koristi u bolnicama za pacijente kojima je potreban kiseonik.

Nazalna sprava nije ista za sve pacijente. Otprilike četvrtina ljudi nema dovoljnu kontrolu nad svojim mekim nepcem, a to je deo koji utiče na jačinu udisanja vazduha. Ali, pacijentima s dovoljnom kontrolom nad mekim nepcem ovaj detektor daje novi osećaj slobode. Istraživači su počeli proveru aparata s grupom od 36 zdravih ljudi na kojima su testirali vreme i preciznost kojom mogu da kontrolišu svoj nazalni pritisak. To su uradili pomoću sistema video igre. Tim je otkrio da je nazalna kontrola jednako pouzdana kao kad se upravlja mišem ili džojstikom. Ohrabren, tim je prešao na testove na pacijentima sa “lokt in” sindromom.

Detektor udisaja se pokazao kao odličan sistem i za kontrolu električnih invalidskih kolica. Dva uzastopna udisaja znače napred, dva uzastopna izdisaja znače nazad. Testovi sa deset zdravih osoba pokazali su da posle malo vežbe može lako da se upravlja kolicima. Kada su započeli testove na paraplegičarima naučnici su saznali da posle samo 15 minuta pacijent može da postane prilično vešt u upravljanju kolicima koristeći detektor udisaja.