Naučnici i pripadnici ekoloških pokreta ušli su u sve oštrije sukobe oko nove tehnologije koja operiše na mikroskopskom nivou - nanotehnologije. Ekolozi smatraju da bi razvoj ove tehnologije mogao imati neslućeno velike posledice za čovečanstvo, ali bi i ovi sukobi mogli zaustaviti munjevite uspehe nanotehnologije.
Jedna studija nedavno objavljena na Univerzitetu u Torontu, čiji su autori istaknuti poslenici u oblasti nanotehnologije, procesa manipulacije na atomima i molekulima na veličini nanometra, milijarditog dela metra, tvrdi da ona ljudima obezbeđuje moć da "preuređuju prirodu s lakoćom s kojom deca slažu i rasturaju lego kocke". Naučnici, inače, nanotehnologiju smatraju "prvom velikom naučnom revolucijom 21. veka koja bi čovečanstvu mogla otvoriti čudesni, do sada neslućeni svet otkrića".
Ova tehnologija primenjiva je, praktično, neograničeno - od "nanorobota" ili, skraćeno, "nanobota", majušnih uređaja koji mogu "putovati" kroz ljudsko telo i uništavati viruse pa čak i ćelije raka, do banke podataka, naprave veličine kocke šećera, u koju bi faktički moglo da se "uskladišti" sve što je do sada u svetu štampano. Međutim, protivnici ove tehnologije tvrde da bi ona mogla pričiniti nenadoknadive štete životnoj sredini, uključujući "oslobađanje" nanomaterijala, koji bi mogli izazvati do sada neviđene bolesti. Oni najpesimističkije nastrojeni već upozoravaju na moguć scenario po kojem bi milijarde "samoreprodukujućih" nanobota samostalno započeli život i našu planetu pretvorili i džnovsku "sivu masu" kakvu je u svom naučnofantastičnom romanu "Plen" opisao Majkl Krajton. Objavljivanje zastrašujućih scenarija su upravo opasnost da javnost izgubi poverenje u naš rad i uskrati nam podršku u daljem razvoju nanotehniologije - ocenili su stručnjaci Centra za biotehnologiju Univerziteta u Torontu, autori studije objavljene u britanskom stručnom časopisu "Nanotehnologija". "Svedoci smo sve šireg jaza između nauke i etike. Posledice već osećamo jer su sve češći zahtevi da se proglasi moratorijum na naša istraživanja", kaže dr. Piter Singer, istaknuti nanotehnolog i koautor studije.
Organizacija pod imenom "ETC Group" iz Vinipega predložila je moratorijum na komercijalnu proizvodnju nano materijala i predlaže "globalnu raspravu da bi se sagledale socioekonomske, zdravstvene i ekološke implikacije nove tehnologije". ETC procenjuje da će nanotehnologija do 2015. godine izazvati ekonomsku revoluciju u gotovo svim sektorima privrede vrednu trilijarde dolara, ali i postaviti fundamentalno pitanje - "Ko će i kako kontrolisati nanotehnologiju"? "Krećemo se ka situaciji kakvu smo imali u vreme prve pojave genetski modifikovanih useve. To bi bilo šteta jer bi prerano i na nepodesan način bile odbačene potencijalne koristi od nove tehnologije" - smatra dr. Singer.
Studija grupe naučnika zalaže se za sužavanje jaza između nauke i etike i upozorava da će naučna istraživanja biti usporena pa čak i zaustavljenja ako se debata o etičnosti ne ubrza. Stručnjaci podsećaju da nije potreban moratorijum za istraživanja, potrebno je realistično i istinito sagledavanje korisnosti i primenjivosti nove tehnologije, a ne sejanje straha. Primenjena nanotehnologija uključuje jevtino i efikaksno uklanjanje gasova koji izazivaju efekat staklenika oko naše planete "preuređivanjem" molekula u bezopasne pa čak i korisne supstance. Molekulima se takođe može manipulisati u stvaranju materije poput čelika ali 100 puta jače i mnogo lakše kao i izradi odela za kosmonaute koja će prijanjati bolje od majica. Studija u zaključku predlaže da se u odlučivanje o finansiranju daljih istraživanja aktivno uključe etičari kako bi nanotehniologija postala opšteprihvatljiva grana savremene nauke.
Nanotehnologija - tehnologija budućnosti
Written by Zika
Tuesday, 20 October 2009 00:40
Pre oko šezdesetak godina fizika i njeni naučnici su napravili atomsku bombu, zatim smo otišli na Mesec, pojavio se mikroprocesor koji je pokrenuo revoluciju u informacionoj tehnologiji i telekomunikacijama. Međutim, sada se prelazi na biologiju i budućnost će pripadati ljudima koji proučavaju tu nauku, žive sisteme, oni će stvarati nove uz pomoć nanotehnologije.
Reč nanotehnologija proizlazi iz nanometra, milionitog dela milimetra. To je vrlo mala dimenzija, gotovo nezamislivo sitna, a ipak je znatno veća od atoma. Atomi se po staroj nomenklaturi mere u angstromima, koji je desetina nanometra.
Prefiks „nano” potiče od grčke reči „nannos” što označava nešto sićušno, patuljak, kepec, a pod „nanotehnologijom” se podrazumeva istraživanje i manipulacija materijom u sferi ispod 100 nanometra (nm), što znači da je reč o redu veličine molekula i virusa. Deset spojenih atoma vodonika imaju dužinu jednog nanometra, a jedan milion nanometra čini jedan milimetar. U poređenju s ljudskom dlakom, to je pedesetohiljaditi delić. Uobičajni kancelarijski papir debeo je čak 100.000 nanometara! Ili drugi primer, zamislimo da smo povećali atom do dimenzija loptice za stoni tenis, gde bi prava ping-pong loptica bila veličine zemlje na kojoj živimo. Tačka na kraju ove rečenice manja je sto mikrometara, a na njoj ima mesta za pun milion atoma! Eto, to su dimenzije nove tehnologije koja je predmet istraživanja na svim područjima ljudske aktivnosti i koja će biti osnovna nauka budućeg razvijanja događaja u elektronici, medicini, građevinarstvu, poljoprivredi i svim drugim oblastima. Jednostavno, nanotehnologija će promeniti svet.
Ona već sada donosi veliki broj tehničkih novina kao što je novi materijal proizveden na Teksaškom univerzitetu u Dalasu. Reč je o otkriću profesora Rej Baughmana i njegovog istraživačkog tima 2004. godine. Ovaj materijal je jači od čelika, providan i neverovatno lak – 10.000 kvadratnih metara, dakle 1 hektar ove materije težio bi samo 280 grama. Ima i drugih novorazvijenih materijala koji su manje spektakularni, ali praktičniji, kao na primer tkanine na kojima ne ostaju fleke, pantalone koje se ne prljaju ili na primer čarape u kojima se ne znoje noge, prozori koji se ne prljaju, toaleti koji sami sebe čiste, teniske lopte koje ne gube elastičnost, lopte za golf koje u letu koriguju svoju putanju, toaletna školjka koja je obložena super glatkom glazurom sa rupicama mikroskopske veličine prečnika manjeg od 30 nanometra. Pošto su rupice manje od bakterija ili buđi, na poroznoj površini ne postoje uslovi za stvaranje naslaga i razvoj bakterija. U Kanadi već postoje takvi toaleti. Za ova i druga trenutna dostignuća možemo zahvaliti izletu istraživača u sićušni svet materije nano. U nano svetu ne važe stara pravila, male stvari se ponašaju drugačije.
Pre oko šezdesetak godina fizika i njeni naučnici su napravili atomsku bombu, zatim smo otišli na Mesec, pojavio se mikroprocesor koji je pokrenuo revoluciju u informacionoj tehnologiji i telekomunikacijama. Međutim, sada se prelazi na biologiju i budućnost će pripadati ljudima koji proučavaju tu nauku, žive sisteme, oni će stvarati nove uz pomoć nanotehnologije.
